Филолошко-уметнички факултет
youtubefacebooklinkedininstagram
Др Бранка Радовић, редовни професор

Проф. др Бранка Радовић

У скромним условима, без зграде и елементарних услова за рад, али и под притиском најаве нове „болоњске“ реформе високошколског образовања, Филолошко-уметнички факултет је под руководством декана, Бранке Радовић, успешно напредовао, а посебно је музички одсек доживео експанзију отварањем неколико нових студијских програма. Деканица, која је обављала и послове Шефа музичког одсека, руководила се идејом да се у Крагујевцу отворе они програми који на другим универзитетима не постоје. Вишемесечном сарадњом Милоја Николића, Снежане Николајевић и Бранке Радовић, дошло је до израде плана и програма за студијски програм Музика у медијима. Размишљајући о потенцијалима и потребама средине, и опажајући да у Крагујевцу и околини има пуно хорова, као и талената за певање, Бранка Радовић се, с обзиром на њену природну везаност за шумадијски регион, обратила проф. Радмили Бакочевић и молила је да се отвори студијски програм за соло певање. Иницијатива је уродила плодом и ускоро се, приликом првог пријемног испита, појавио импозантан број младих људи, а проф. Бакочевић је предложила своју ученицу, Марину Трајковић, која је као професор радила у музичкој школи „Коста Манојловић“ у Земуну, да прихвати прву класу, чиме је формиран овај студијски програм. Следећа иницијатива тицала се отварања студијског програма за дувачке инструменте, пре свега, флауте. Познавајући, преко бројних такмичења на којима су његови ученици учествовали и побеђивали, успехе Кароља Марочика, Бранка Радовић му се обратила, а колега Марочик је и далекосежно предложио за гостујућег професора изванредног и светски признатог флаутисту, Јаноша Балинта, који је тада радио на неколико факултета и концертирао по целом свету. Тако се одмах могла формирати релевантна испитна комисија за оснивање нове групе, са два компетентна члана и једним придруженим из друте области.

Одсек за примењену уметност је, бројношћу студената, недостатком кадра и релативно малобројним наставничким кадром, имао многоструке проблеме. Бранка Радовић их је превладавала, најпре преко управе Машинског факултета, која је тешком вољом сваке године одобравала и омогућавала услове за елементарни рад Одсека, а затим и настојањима за избор многих наставника, међу којима је, свакако најзначајнији, био избор Слободана Штетића за ванредног професора.

Са сличним проблемима се суочавао и Одсек за филологију, који јс имао веома велики број кандидата на два смера, англистика и хиспанистика, док су се поједине групе једва попуњавале. Долазак Милоша Ковачевића, угледног редовног професора, на групу за српски језик и књижевност, представљало је једно од темељних и далекосежних кадровских решења, којима можемо придружити и многа друга која су се одразила на цео факултет.

Многи проблеми су свакодневно пратили и декански мандат Бранке Радовић и млади Факултет у настајању. Многе идеје, опет, нису могле бити остварене. Једна од њих била је издвајање факултета уметности, и у том циљу отварање класе глуме, о чему су били започети разговори са управом театра „Јоаким Вујић“ и добијени позитивни одговори. Друга је остваривање везивног ткива међу одсецима у виду интердисциплинарног студија на нивоу последипломске и докторске наставе. У циљу превазилажења проблема смештаја Факултета, расписан је конкурс и покренута иницијатива за градњу на парцели поред Друге Гимназије. Напоменимо и да је започето издавање научног факултетског часописа Наслеђе, основана је редакција и утврђена је његова концепција, а зачет је и озбиљан рад на издавачкој делатности публиковањем јсдног броја драгоцених приручника, уџбеника, књига.

Иако кратког трајања, све наведено потврђује да је, с обзиром на тешке услове за рад и сложене околности у којима се Факултет налазио, декански мандат Бранке Радовић обележен озбиљним корацима који су чињени у циљу унапређења Факултета и постављањем чврстих темеља за његов успешан будући развој.

Др Милоје Николић, редовни професор

Проф. др Милоје Николић

Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу основан је 23. априла 2002. године, као у том моменту најбољи вид трансформације тадашњих наставних одељења београдских факултета (Филолошког, Музичке уметности и Примењене уметности). Самом чину оснивања претходила је вишемесечна напорна борба да се спасу од претећег затварања ове прве високе школе хуманистичко-уметничког усмерења у Крагујевцу, и то само неколико година пошто су оне Универзитету у Крагујевцу, граду и целом региону донеле нови квалитет и перспективе развоја. Као управник крагујевачког Наставног одељења Факултета музичке уметности из Београда, у тој борби је активно учествовао Милоје Николић, а као резултат његовог ангажовања уследило је именовање за првог вршиоца дужности декана новооснованог Факултета.

Оснивање новог Факултета дочекали су протести студената у чију корист је био пројектован, јер су желели да добију дипломе матичних, београдских факултета. Као последицу такве добородошлице, Факултет је озбиљним напорима добио три Уговора о организовању наставе београдских факултета на новооснованом факултету, којима је подељена одговорност уговорних страна за довршетак студија затечених студената Одељења. Тада се, у сложеним тренуцима, искристалисала кратица ФИЛУМ, чији је аутор Милоје Николић, али тада је и настао јединствени факултет-универзитет, који је окупљао чак четири факултета, четири декана, три управника одсека, односно девет студијских група. За разлику од овог богатства, нови Факултет је био без своје зграде и располагао је бројем наставника и сарадника у сталном радном односу који се могао бројати прстима, као и наслеђена учила, наставна средства и скромну библиотеку.

Две и по године, колико је Милоје Николић вршио функцију декана ФИЛУМ-а, биле су обележене напорима да се поставе темељи једне релевантне високошколске институције и да се резултатима оправдају очекивања оних који су се за њено оснивање залагали. Прва борба била је за поверење студената у нови факултет. Подједнако важна била је и она за сопствени кадар, при чему је политика коју је Милоје Николић заступао била да, без обзира одакле долази, треба ангажовати најквалитетнији кадар, тако да је већ своје друге године ФИЛУМ имао 19 наставника и 53 сарадника у сталном радном односу, и 29 ваннаставних радника.

Паралелно наведеноме, декан је радио на набавци учила и опреме, и, посебно, на оформљењу релевантне стручно-научне библиотеке и куповини неопходних инструмената. При крају друге године рада ФИЛУМ-а, резултати су били завидни: две компјутерске учионице на Одсеку за филологију и једна на Одсеку за примењену уметност са комплетном рачунарском и аудио-видео дигиталном и фотокопир опремом; четири учионице на Одсеку за музичку уметност са пијанинима, нотним таблама и комплетима аудио-уређаја; два (полу)концертна клавира; први комплет Орфовог инструментаријума; библиотека (са нототеком и медијатеком), у коју је коначно смештен комплетан библиотечки материјал са 7656 библиотечких јединица, читаоница са аудио-видео уређајима, рачунарима и електричним клавирима; фото-лабораторија и Атеље за графику са графичком пресом; стручне службе са умреженим рачунарима и додатном опремом...

Током читавог мандата Милоја Николића трајала је акција на обезбеђивању зграде факултета, која је резултовала обезбеђивањем локације за нову зграду: између Друге крагујевачке гимназије и Артема) и конкурсом за архитектонско решење, који је дао добре резултате, али који је, из нејасних разлога, остао нереализован.

При крају мандата Милоја Николића, Факултет је постао и незанемарљиво присутан у културном и научном животу града и Републике, а многи наши наставници и студенти остварили су значајне успехе. У исто време завршени су елаборати о оснивању нових студијских група на уметничким одсецима: Музика у медијима, Соло-певање, Флаута, Зидно сликарство, Унутрашња архитектура. Учињени су и значајни напори да се обезбеде најбољи наставни кадрови, као и основни материјални предуслови за одвијање наставе на овим групама.

Тадашњи декан, Милоје Николић са задовољством се присећа и првих успостављених сарадњи са иностраним факултетима, међу којима су оне, са Музичком академијом из Бидгошћа (Пољска) и Факултетом за предшколску и школску педагогију из Софије (Бугарска), убрзо дале и конкретне акције и резултате.

Као један од резултата овако плодног и упорног рада, проф Николић сматра својим, али и заједничким успехом што се релативно брзо дошло до не баш лаких услова да се његов мандат вршиоца дужности декана заврши крајем школске 2003/2004. и да на чело ФИЛУМ-а дође његов први прави декан, проф. Бранка Радовић.

okugli sto malisa

 „Људско-пријатељски округли сто Малиша“, одржан је 22. марта 2015. године у Крагујевцу, у духу захвалности нашем драгом колеги доц. др Малиши Станојевићу, оснивачу Одсека за филологију и оснивачу Филолошко-уметничког факултета, његовом професионалном, научном и песничком доприносу, његовом просветитељском залагању за нашу академску заједницу.

 

„Кројач из сопствене песме, човек који премерава руке, ноге, плећа, и скраја институције”

Доц. др Никола Бубања

malisa knjige

Малиша: Зборник радова поводом четрдесет година научног, просветитељског и уметничког рада доц. др Малише Станојевића је тек скромни гест пажње драгом колеги, пре свега његовој племенитости. У њој нека остану и сви они који овај зборник буду узели у руке.

 

„…оно најбоље у Малиши Станојевићу, мимо свих слика, постоји изван шума времена у коме је задобијало своју егзистенцијалну ритмику, академски тон, постајало приметан и значајан социјални и културни објективитет.”

Доц. др Часлав Николић

5

IMG 4660

ПОЗИВ И ПРИЈАВA

Позивно писмо
Формулар за пријаву

Veliki skup 2017 GIF

Годишњи, међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност са „тематским зборником међународног значаја М14”, је „скуп који је пресудно обележио академску и научну јавност наше земље… библиотека научних радова, успостављање Филолошко-уметничког факултета као једног од најузбудљивијих, ако не и најузбудљивијег научног центра на домаћој, регионалној и европској научној мапи… ”

др Драган Бошковић, редовни професор
др Милош Ковачевић, редовни професор

 ПРОГРАМ XII МЕЂУНАРОДНОГ СКУПА

 

Пола миленијума од кад су други најпознатији ексери у историји хришћанства пробили врата Цркве Свих Светих у Витенбергу, и 101 годину од Де Сосировог Курса опште лингвистике, XII међународни научни скуп Филолошко-уметничког факултета позива хуманистику да отвори питање протестантизма и његовог места у (српској) књижевности и култури, а самим тим и питања рађања антропоцентризма, савремене херменеутике, модернизма, и судбине модерног субјекта од Лутера до Хамлета и од Хамлета до данас, али и да осветли утемељење модерне лингвистике, структурализма и постструктурализма, као и везе језичког и књижевног структурализма са структурализмом других наука: „Ничега нема изван језика!”

 

 

Зборници радова са XII међународног научног скупа

Зборник радова са Међународног научног скупа Српски језик, књижевност, уметност је „тематски зборник међународног значаја (М14)”, по одлуци Матичног научног одбора од 08. 11. 2011. године.

„Трокњижје прихваћених и рецензираних радова са Међународног научног скупа Српски језик, књижевност, уметност само за себе говори о квалитету, значају и труду учесника, и остаје незаобилазна литература свима онима који своје научне интересе посвећују лингвистици, литератури, музици, културологији…”

др Драган Бошковић, редовни професор
др Милош Ковачевић, редовни професор

Књига 1

Књига 2

Књига 3

2017 XII veliki skup 2016 knjiga 2

УПУТСТВО ЗА УРЕЂИВАЊЕ РАДОВА

КОНТАКТ

ЛИНГВИСТИКА
Секретар програмско-организационог одбора:
Тамара Лутовац, асистент
Email: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

КЊИЖЕВНОСТ
Секретар програмско-организационог одбора:
Јелица Вељовић, асистент
Email: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

МУЗИКОЛОГИЈА
Секретар програмско-организационог одбора:
Маја Радивојевић, асистент
Email: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

АРХИТЕКТУРА И ИСТОРИЈА УМЕТНОСТИ
Секретар програмско-организационог одбора:
Ирена Кнежевић, асистент
Email: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.


РЕЦЕНЗИРАЊЕ

Радови поднети за публиковање у Зборнику пролазе процес двоструког анонимног рецензирања. Уз обострану сагласност, могућ је директан контакт аутора и рецензента.

ЗА РЕЦЕНЗЕНТЕ

Рецензентски образац и упутства 
Желите да будете рецензент? Контактирајте нас!

ПОЗИВ И ПРИЈАВА
Позивно писмо
Формулар за пријаву

ТЕМЕ И ПРОПОЗИЦИЈЕ:
Књижевност
Лингвистика
Музика
Примењена

ДИНАМИКА И РОКОВИ

Динамика и рокови везани за Скуп дефинисани су у позивној документацији, односно у документима са темама из појединих области изнад. 
Рок за предају радова припремљених у складу са упутством погледајте у обједињеном прегледу динамике.