- Детаљи
TEMA 1. SALONA STUDENATA ARHITEKTURE
PROJEKTOVATI MOGUĆE
Živimo u vremenu u kom se prostor suočava sa istovremenim ekološkim, društvenim, tehnološkim i kulturnim promenama. Klimatske krize, demografske transformacije, novi oblici rada i života, ubrzani razvoj tehnologije i sve složeniji odnosi između prirodnog i izgrađenog okruženja neprestano menjaju uslove u kojima arhitektura deluje.
U takvim okolnostima, uloga arhitekture nije samo da odgovara na postojeće probleme, već i da prepoznaje i oblikuje mogućnosti koje tek nastaju.
Tema prvog Salona studenata arhitekture polazi od uverenja da arhitektura nije isključivo praksa rešavanja zadatih problema, već disciplina koja stvara nove načine razumevanja prostora i društva. Projektovanje zato nije samo proces oblikovanja objekata, gradova ili pejzaža, već i proces istraživanja onoga što je moguće.
„Projektovati moguće“ upućuje na arhitekturu kao prostor otvorenog mišljenja, eksperimenta i preispitivanja. Tema ne poziva na predviđanje budućnosti, već na istraživanje različitih scenarija, potencijala i pravaca razvoja koji mogu oblikovati svet pred nama. Ona obuhvata radove koji se bave savremenim izazovima, ali i one koji otvaraju nova pitanja, predlažu alternativne pristupe i istražuju granice arhitektonske discipline.
Upravo u akademskom okruženju arhitektura poseduje najveći stepen slobode da postavlja pitanja, ispituje pretpostavke i testira nove ideje. Studentski projekti zato predstavljaju dragocen prostor u kom se mogu prepoznati ne samo aktuelni tokovi arhitektonskog mišljenja, već i mogući pravci njegovog budućeg razvoja.
Tema prvog Salona studenata arhitekture zato poziva na predstavljanje projekata, istraživanja i inicijativa koje ne prikazuju samo ono što arhitektura jeste danas, već i ono što bi mogla postati.
PROJEKTOVATI MOGUĆE:
· kao prostor novih ideja;
· kao arhitekturu promene;
· kao dijalog prirode i grada;
· kao novo čitanje nasleđa;
· kao platformu zajedništva;
· kao polje eksperimenta;
· kao istraživanje budućnosti;
· kao odgovornost prema okruženju;
· kao susret tehnologije i prostora;
· kao neprestano preispitivanje granica discipline.
03
UČEŠĆE NA SALONU
KO MOŽE DA UČESTVUJE NA SALONU?
Pravo učešća imaju studenti osnovnih, master, integrisanih i doktorskih studija iz oblasti arhitekture, urbanizma, unutrašnje arhitekture, pejzažne arhitekture i srodnih disciplina.
Pravo učešća imaju radovi nastali u okviru nastavnih aktivnosti, studio projekata, istraživačkih aktivnosti, studentskih konkursa, radionica i diplomskih radova publikovanih u periodu od 2024. do 2026. godine.
04
KATEGORIJE RADOVA
Na Salonu se izlažu studentski radovi iz sledećih kategorija:
01
Radovi sa kurseva formata studio projekat
Projekti nastali u okviru kurseva formata studio projekta na osnovnim, integrisanim i master akademskim studijama.
02
Radovi sa ostalih akreditovanih kurseva
Radovi nastali u okviru obaveznih i izbornih predmeta, uključujući teorijske, analitičke, tehničke, istraživačke i metodološke radove.
03
Završni radovi osnovnih akademskih studija
Završni radovi odbranjeni u okviru osnovnih akademskih studija.
04
Završni radovi master akademskih studija
Master završni radovi koji predstavljaju sintezu projektantskog, istraživačkog i teorijskog rada studenata (master akademske i integrisane akademske studije).
05
Doktorska istraživanja i doktorske disertacije
Istraživanja i odbranjene doktorske disertacije iz oblasti arhitekture i urbanizma.
06
Studentski konkursi
Konkursni radovi nastali u okviru nacionalnih i međunarodnih studentskih konkursa.
07
Vannastavne studentske aktivnosti, inicijative i radionice
Radionice, izložbe, instalacije, privremene intervencije, istraživačke inicijative, društveno angažovane aktivnosti i drugi oblici kolektivnog delovanja studenata van nastavnog procesa.
08
Arhitektonska fotografija
Doprinosi u formi arhitektonske fotografije koji kroz autorski pristup istražuju arhitekturu, prostor, grad, pejzaž i procese transformacije izgrađenog okruženja.
09
Arhitektura i mediji
Video formati, digitalne platforme, publikacije, društvene mreže, izložbeni i multimedijalni formati, kao i drugi oblici javnog predstavljanja, tumačenja i popularizacije arhitekture.
05
PRIJAVA RADOVA
Prijava učešća
Prijava radova vrši se elektronskim putem popunjavanjem prijavne forme kojoj se pristupa preko sledećeg linka:
06
01
Prezentacija rada
Jedan PDF dokument, obima do 20 strana, koji kroz tekstualne i grafičke priloge predstavlja prijavljeni rad. PDF dokument može da sadrži crteže, dijagrame, fotografije, vizualizacije, istraživačke materijale, fotografije maketa i druge priloge koji na najbolji način objašnjavaju koncept, proces i rezultate rada.
02
Izložbeni plakat
Jedan izložbeni plakat pripremljen u skladu sa tehničkim uputstvom na linku u nastavku.
Svi materijali dostavljaju se putem servisa za razmenu datoteka (Google Drive, OneDrive, Dropbox, WeTransfer ili drugi odgovarajući servis). Link za preuzimanje materijala potrebno je uneti u odgovarajuće polje u okviru prijavne forme.
Nakon završetka selekcije, autori odabranih radova mogu biti pozvani da dostave materijale u dodatnim formatima i rezolucijama za potrebe produkcije izložbe i promotivnih aktivnosti Salona.
SELEKCIJA RADOVA
Selekcija radova, nagrade, pohvale i priznanja
Svi prijavljeni radovi podležu prethodnoj selekciji. Rezultati selekcije biće objavljeni na zvaničnoj stranici Salona (sajt Univerziteta u Beogradu – Arhitektonskog fakulteta).
Zadatak Žirija je da pregleda sve pristigle radove, izvrši njihovu klasifikaciju po kategorijama i odabere radove koji će biti izloženi na Salonu i konkurisati za nagrade.
Velika nagrada Salona studenata arhitekture
Velika nagrada Salona studenata arhitekture dodeljuje se radu koji se, prema oceni Žirija, izdvaja izuzetnim kvalitetom, inovativnošću, značajem i doprinosom arhitektonskoj disciplini. Velika nagrada može biti dodeljena samo jednom radu.
Pored Velike nagrade, Žiri može dodeliti nagrade, pohvale i posebna priznanja radovima koji se ističu svojim kvalitetom, originalnošću, istraživačkim pristupom, društvenom relevantnošću ili doprinosom razvoju arhitektonskog mišljenja i prakse.
Nagrade, pohvale i priznanja mogu biti dodeljeni u okviru pojedinih grupa radova, a njihov broj i struktura biće utvrđeni nakon završetka selekcije, u skladu sa kvalitetom, brojem i karakterom pristiglih radova.
Žiri zadržava pravo da pojedine nagrade ne dodeli, kao i da ustanovi posebna priznanja za izuzetna ostvarenja koja se izdvajaju u okviru tematskih, istraživačkih ili autorskih pristupa.
Jedan rad može dobiti samo jednu nagradu Salona.
Nagrade, pohvale i priznanja biće dodeljeni na svečanoj ceremoniji tokom trajanja Salona.
VAŽNI DATUMI
Kalendar aktivnosti
AVGUST 2026.
Javni poziv
17. SEPTEMBAR 2026.
Zatvaranje poziva
20. SEPTEMBAR 2026.
Objavljivanje rezultata selekcije
3. OKTOBAR 2026.
Otvaranje Salona – GAIA Galerija, Silos 3, Beograd
3–10. OKTOBAR 2026.
Trajanje Salona
KOTIZACIJA
Učešće na Salonu
Učešće na Salonu studenata arhitekture je besplatno.
Salon se organizuje sa ciljem podrške studentskom stvaralaštvu i razvoju akademske saradnje, te se za prijavu i izlaganje radova ne naplaćuje kotizacija.
Preuzmi dokument
- Детаљи
Од 11. до 17. јула 2026. године на Факултету уметности у Косовској Митровици одржана је Летња уметничка школа „СолидАРТно" Универзитета уметности у Београду, која је ове године организована у сарадњи са Факултетом уметности Универзитета у Приштини.
На овогодишњој Летњој школи учествовали су и студенти ФИЛУМ-а:
- Никола Миљковић, студент II године основних академских студија Ликовних уметности (модул Графика),
- Милица Ковачевић, студенткиња II године основних академских студија Ликовних уметности (модул Сликарство)
- Катарина Ковачевић, студенткиња II године основних академских студија Ликовних уметности (модул Сликарство) и
- Милош Радмилац, студент мастер академских студија Ликовних уметности.
Летња школа „СолидАРТно“ једна је од најдуговечнијих образовно-уметничких манифестација у Србији, која већ више од две деценије окупља студенте и професоре различитих уметничких дисциплина. Овогодишњи програм био је посвећен теми солидарности, заједништва и очувања културног наслеђа, а кроз интензиван менторски рад реализоване су радионице из области ликовне уметности, конзервације и рестаурације, глуме и етномузикологије.
Поред рада у радионицама, учесници су обишли најзначајније српске средњовековне светиње на Косову и Метохији, као и културно-историјске локалитете у Косовској Митровици и Звечану, који су послужили као полазиште за уметничко истраживање и стваралаштво. Током седмодневног програма студенти из Србије и више европских земаља размењивали су искуства и развијали нове уметничке праксе, потврђујући значај сарадње, дијалога и интердисциплинарног приступа у савременом уметничком образовању.
Фоторафија: ЛУШ
- Детаљи
Компанија Nordeus отворила је пријаве за свој први Nordeus Mentorship Program, намењен студентима и младим професионалцима који желе да стекну практична знања и ближе се упознају са различитим областима рада у индустрији видео-игара.
Програм је намењен заинтересованима за UX Design, Game Design, User Research, UI Art и локализацију, а током осам недеља полазници ће имати прилику да раде у малим менторским групама под вођством стручњака из компаније Nordeus.
Програм обухвата шест менторских сесија, три радионице са експертима из гејминг индустрије, као и практичан рад и увид у свакодневне процесе развоја видео-игара. Предвиђено је издвајање од једног до два сата недељно током трајања програма.
За учешће је потребно изабрати област менторства, урадити кратак задатак и доставити га заједно са биографијом. Кандидати који уђу у ужи избор биће позвани на разговор, а почетак програма планиран је за 1. септембар.
Пријаве су отворене до 19. јула (до краја дана).
Више информација о програму, условима пријаве и FAQ секцији доступно је на званичном сајту компаније Nordeus на следећем линку.
© 2026 Филолошко-уметнички факултет