Са задовољством позивамо заинтересоване ђаке средњих школа на Дане отворених врата Филолошко-уметничког факултета, који ће се одржати у периоду 18 - 22. децембра у просторијама нашег факултета, према распореду који можете видети преко линка: https://drive.google.com/file/d/1XNTg_1rqKjxiqsKaRBj5incwLNR3cNgO/view

Ово је сјајна прилика да истражите широк спектар програма и могућности које наш факултет нуди. Током овог догађаја, добићете прилику да се упознате са нашим професорима, студентима и особљем, као и да сазнате више о нашим академским програмима.

Радујемо се Вашем доласку и прилици да Вам представимо све што наш факултет има да понуди!

Молимо Вас да потврдите Ваше присуство путем пријаве на линк како бисмо се побринули за Ваше удобно присуство.

Срдачно Вас очекујемо!

Директно се анкета може попунити из наставничког портала сваког наставника или уносом приступних података добијених преко имејла на http://anketa.filum.kg.ac.rs.

Са жалошћу вас обавештавамо о смрти наше драге и цењене професорке, првог декана Филолошко-уметничког факултета, проф. др Бранке Радовић. Њен изненадни одлазак оставља нас у тузи, губећи особу која је оставила неизбрисив траг нашем факултету.

Проф. др Бранка Радовић била је музиколог, музички критичар, професор у пензији Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу и jедна од најзначајнијих личности у нашем музичком, педагошком и културном миљеу. Њена преданост, стручност и посвећеност послу били су извор инспирације за многе од нас. Њено наслеђе и допринос образовању, области педагогије, музикологије и музичке критике остаће трајно упамћени.

Рођена је 1949. године на Цетињу (Црна Гора). Дипломирала је најпре на Филолошком факултету у Београду (1973), а затим и на Факултету музичке уметности у Београду (1974) и својим дипломским радом о опери Сутон Стевана Христића наговестила оперски простор као своје најзначајније музиколошко поље интересовања. Магистарски рад Музичко сценска дела Николе Херцигоње одбранила је 1989. године у Београду, а својом докторском тезом Његош и музика, коју је одбранила на Филолошком факултету у Београду 1999. године, указала је на своје истраживачко упориште ˗ интердисциплинарно поље односа између литературе и музике. Свој професионални рад Бранка Радовић започела је на педагошком пољу, као професор теоријских предмета у Музичкој школи ,,Мокрањац“ у Београду, а у којој је од 1995. до 1999. године такође била и директор. Потом свој педагошки рад наставља на факултетима где је од 1999. године, у звању доцента, а од 2003. као ванредни професор запослена на Музичкој академији у Источном Сарајеву. Радни однос на Филолошко-уметничком факултету заснива 2003. године, такође као ванредни професор, а од 2009. године и као редовни професор на предмету Историја музике. На чело Филолошко-уметничког факултета као први декан долази 2004. године и ту ће функцију обављати до краја 2005. године. Њен декански мандат обележен је озбиљним корацима који су чињени у циљу унапређења Факултета и постављањем чврстих темеља за његов успешан будући развој. Усмерена на подизање стандарда квалитета образовања, проф. др Бранка Радовић посвећено је радила на унапређењу образовних програма и структура Факултета. Филолошко-уметнички факултет под руководством проф. Радовић, успешно је напредовао, а посебно је музички одсек доживео експанзију отварањем неколико нових студијских програма (студија Флауте, Соло певања и Музике у медијима). Током њеног мандата започето је издавање научног факултетског часописа Наслеђе, основана је редакција и утврђена је његова концепција, а зачет је и озбиљан рад на издавачкој делатности публиковањем једног броја драгоцених приручника, уџбеника, књига.

Значајан печат нашој музичкој култури Бранка Радовић даје и као директор опере и театра Мадленијанум. На ту позицију долази 2010. године и остварила је велики број значајних представа и привукла пажњу широке културне јавности и публике.

Бавила се педагогијом, научним радом и музичком критиком. Издала је књиге: Мала историја музике (Удружење музичких педагога Србије, Београд 1992.), Његош и музика (Завод за уџбенике и наставна средства, Београд и Удружење композитора Црне Горе, 2001), Отменост посртања (о Христићевој опери Сутон, Српско народно позориште, Нови Сад, 2002), Горски вијенац и друга музичко-сценска дела Николе Херцигоње (Удружење композитора Црне Горе, Едиција Орфеј, 2002), монографију о животу и раду композиторке Ксеније Зечевић Summa Xenianana (Белеф центар, Београд, 2007), као и монографију о нашем пијанисти који живи и ради у Њујорку, Томиславу Станићу (Радионица душе, Београд, 2010). Теоријска интердисциплинарна књига Партитура рађена је заједно са филологом Слободаном Лазаревићем и сликарем Александром Ђурићем (Zepter Book, Београд, 2010).

Радове из области савремене историје српске музике, историје опере и извођаштва, као и проблеме веза између књижевности и музике објављивала је у домаћим и страним часописима ("Нови звук", "Музикологија", "Наслеђе", "Талас"), као и у бројним зборницима са различитих скупова и симпозијума. Десет година, од 1989. до 1999. уређивала је музички часопис Удружења музичких уметника Србије Pro musica, а више од двадесет година била је стални музички критичар дневног листа Политика. Написала је преко хиљаду страна музичких критика.

Као стручњака за оперску уметност позивају је да предаје на факулетима и институтима у земљама региона. Значајну сарадњу остварује са Црногорском академијом наука и умјетности.

Вишедеценијски рад на фестивалу Мокрањчеви дани у Неготину крунисан је у два селекторска мандата, а била је председник Програмске комисије, као и председник одбора Међународног такмичења Музичке омладине.

У Крагујевцу је именована за директора опере у оснивању и под њеним руководством изведене су опере Станислава Биничког На уранку и Травијате Ђузепе Вердија у Театру ,,Јоаким Вујић”.

Њене иницијативе и претходни напори остали су трајни покретачи за развој Филолошко-уметничког факултета, остављајући наслеђе које је било инспирација за све нас да наставимо устремљено ка високим стандардима изванредности. Нека нам њена посвећеност и трајни допринос буду вечни подсетник на вредности које је живела и промовисала.

У овом тешком тренутку, исказујемо најдубље саучешће породици професорке Бранке Радовић, њеној родбини и пријатељима.

Сахрана и опело ће се обавити у суботу, 9. 12. 2023. године, у 13.00 сати, на Новом бежанијском гробљу у Београду.

Тематски Зборник радова "Свети краљ Милутин и његово доба: Историја, књижевност, уметност" настао као резултат рада на међународном, мултидисциплинарном пројекту EuroWeb, у оквиру програма COST Action 19131 (Европске сарадње у науци и технологији) објављен је 24. октобра 2023. године. Тематски Зборник радова је доступан за читање онлајн у отвореном приступу на сајту Универзитетске библиотеке у Крагујевцу. DOI: https://doi.org/10.46793/6008-065-5

Са великом тугом и дубоким жаљењем обавештавамо вас да је наша драга колегиница Светлана Вујовић, секретар Факултета, преминула 23. новембра 2023. године у 59. години живота, након тешке болести.

Била је драгоцен члан нашег колектива, стручна и омиљена колегиница. Сећање на њу ће остати дуго међу запосленима, који су имали част и задовољство да сарађују са њом. Светлана је рођена 21. октобра 1965. године у Беранама, у Црној Гори, а завршила је Правни факултет у Крагујевцу и остала верна својој струци. Радни однос на Филолошко-уметничком факултету засновала је 2002. године као секретар Факултета, што је чини једном од првих запослених на ФИЛУМ-у, али указује и на њен дубоки ангажман и посвећеност стварању темеља наше институције. Била је незаменљиви део Факултета и њена посвећеност, преданост и несебична подршка били су кључни за функционисање наше академске заједнице.

Филолошко-уметнички факултет изражава најдубље саучешће њеној породици. Њена смрт оставља празнину у нашој институцији и успомену на њу ћемо трајно чувати.

Сахрана ће бити обављена у суботу, 25. 11. 2023. године, у 12.30 сати на Градском гробљу у Јагодини.

Погледајте прилог са XVIII међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност који је одржан је 27. и 28. октобра 2023. године на Филолошко-уметничком факултету. Осамнаест година ФИЛУМ окупља научнике с уверењем да резултати њиховог рада представљају значајан прилог и подстицај за даља истраживања и научну обраду.
Ова међународна конференција данас је један од најзначајнијих и најпрестижнијих научних скупова у Републици Србији и већ увелико је део најквалитетније домаће академске и научне традиције. 

Министарство државне управе и локалне самоуправе у сарадњи са још 73 органа јавне управе организује 15. новембра, са почетком у 10 часова, трећи по реду, виртуелни Сајам студентске стручне праксе у јавној управи 2023/2024. на ком ће студентима пет државних универзитета бити понуђено 890 места за студентску стручну праксу широм Србије.
За студенте Универзитета у Крагујевцу ове године је доступно укупно 81 место за обављање праксе у 13 органа јавне управе.
Овогодишњи Сајам студентске стручне праксе у јавној управи одвија се на посебно креираној дигиталној платформи у виртуелном простору здања Владе Републике Србије.
Током Сајма студенти ће имати прилику да кроз серију трибина и презентација сазнају више о понуди места за студентску стручну праксу, као и да у комуникацији са
представницима универзитета и органа јавне управе добију све информације о пракси, начину пријављивања за праксу, као и о роковима за реализацију целог процеса.
Све информације о студентској стручној пракси у јавној управи и Сајму можете пронаћи на сајту https://strucnapraksa.mduls.gov.rs/ , путем кога се и улази на Сајам.
Позивамо све студенте Универзитета у Крагујевцу да присуствују Сајму и информишу се о могућностима за обављање стручне праксе у јавној управи.

Филолошко-уметнички факултет и Министарство спољних послова Републике Србије у жељи да студентима завршних година пруже прилику да стекну практична искуства и знања, закључили су 2021. године Протокол о сарадњи ради обављања стручне праксе у Министарству спољних послова. 

Овај програм праксе намењен је студентима завршне године основних академских и мастер академских студија Одсека за филологију, који су остварили минималну просечну оцену изнад 8.50 на студијама.

Програм стручне праксе спроводи се у трајању од три месеца, током пролећа 2024. године, сваког радног дана. Кандидатима који су ван Београда, а немају могућност да самостално обезбеде смештај, Министарство спољних послова обезбедиће смештај и исхрану у одговарајућем Студентском дому и карте за градски превоз током трајања праксе. 

Филолошко-уметнички факултет треба да одради предселекцију и предложи десет кандидата Министарству спољних послова, који ће потом извршити селекцију у складу са интерним процедурама.

Пријава за праксу отворена је до 3. новембра 2023. године и можете се пријавити путем линка.

Више информација можете тражити путем имејла: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

У организацији Спомен-парка „Крагујевачки октобар“, Центра за студије сећања Универзитета у Крагујевцу и Филолошко-уметничког факултета, данас у среду 18. октобра, од 11 часова биће одржан Јавни час – Политике и културе сећања II.

Јавни час је осмишљен концептуално као отворен за све који желе да дођу и да чују најновија мишљења и истраживања на поменутим пољима.

Поред излагача радова Центар ће представити резултате рада у прошлој години и биће отворен за презентацију свог програма.