Уметнички савет Универзитетске галерије вас позива на традиционални БОЖИЋНИ КОНЦЕРТ УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ, који ће се одржати у уторак, 9. јануара 2024. године (уторак) од 18 часова у Универзитетској галерији. 

На традиционалном Божићном концерту наступиће професори и најбољи студенти Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу.

Добро дошли!

Обавештавамо вас да Филолошко-уметнички факултет, због предстојећих новогодишњих и божићних празника, неће радити у периоду од 1. до 8. јануара 2024. године. Први радни дан након празника биће понедељак, 8. јануар 2024. године.

Желимо вам пријатне празнике!

Фондација за стипендирање и подстицање напредовања најбољих студената, младих научних радника и уметника Универзитета у Крагујевцу упућује Позив за подношење пријава за доделу стипендије студентима IV године основних академских студија на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу у 2024. години из „Фонда Милеве Попиводе“. Фондација за стипендирање доделиће 1 стипендију из „Фонда Милеве Попиводе“ у 2024. години, и то студенту IV године основних академских студија Филолошко-уметничког факултета у нето износу од 20 000 динара, а исплаћиваће се почев од 1. јануара 2024. године, закључно 31. децембром 2024. године.

Позив и услове за пријаву можете погледати путем линка. 

Пријаве са потребним прилозима треба доставити најкасније до 12.01.2024. године на e-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Универзитет у Крагујевцу, на основу Програма сарадње у пружању подршке јавне управе високошколским установама у образовном процесу за академску 2023/2024. годину, утврђеног 15. новембра 2023. године, расписује Конкурс за избор студената за похађање Студентске стручне праксе у јавној управи у академској 2023/24. години.
Конкурс је намењен студентима академских и струковних студија првог и другог степена. У академској 2023/2024. години програм стручне праксе обухвата два сегмента:
1. Уводни програм стручне праксе, у оквиру ког ће се студенти полазници праксе упознати са системом државне управе и локалне самоуправе;
2. Индивидуални програм стручне праксе, у оквиру ког студент обавља практичан рад, уз подршку супервизора.
Стручна пракса се реализује у току академске 2023/24. године, у периоду од 4. марта до 1. јула 2024. године, у реалном радном окружењу, у државним или другим органима учесницима програма, а у складу са дефинисаним планом реализације стручне праксе.
Студенти полазници стручне праксе похађају праксу у трајању од најмање 80 часова (четири недеље по четири часа дневно) у складу са студијским програмом за стицање високог образовања, а реализацију праксе заједнички координирају супервизор из јавне управе и ментор са високошколске установе.
За студенте Универзитета у Крагујевцу доступно је укупно 81 место за обављање праксе у следећих 13 државних органа учесника Програма:
1. Министарство државне управе и локалне самоуправе
2. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
3. Републички геодетски завод
4. Управа царина Србије
5. Градска управа града Крагујевца
6. Градска управа града Смедерево
7. Градска управа града Зајечар
8. Градска управа града Ужице
9. Градска управа града Краљево
10. Општинска управа општине Ћуприја
11. Општинска управа општине Ћићевац
12. Општинска управа општине Аранђеловац
13. Рашки управни округ
Преглед доступних институција и броја места за похађање праксе можете погледати овде.

Рок за пријаву: 26. јануар 2024. године

Пријавни формулар

Програм

Са жаљењем обавештавамо студенте, професоре и запослене о смрти ванредног професора у пензији Слободана Лазаревића, који је био драгоцени део наше академске заједнице од њеног оснивања.

Рођен је 15. октобра 1949. године у Крагујевцу. Дипломирао је Југословенску књижевност и језик на Филолошком факултету у Београду на коме је, потом, и магистрирао. Магистарски рад „Мисао о литератури и уметности у есејистичком делу Душана Матића“ одбранио је 1983. године у Београду, а својом докторском тезом „Стваралачко присуство мита у савременој српској литератури и уметности“, коју је одбранио на групи за мултидисциплинарне студије Филозофког факултета у Београду 2000. године, указао је на своје истраживачко упориште ˗ однос између литературе и уметности. Професор Лазаревић био је изузетно предан свом професионалном раду и научним истраживањима, која је започео пре свога универзитетског периода. Након доласка на Универзитет у Крагујевцу, продужио је своје изузетно ангажовање у области светске књижевности и уметности. Убрајао се међу наше најзначајније и најкомпетентније истраживаче у подручју књижевности, али и сликарства и музике и њихових међусобних веза и условљености. Његов научни рад обухватао је дубоке анализе историје уметности и њихов контекст, доприносећи разумевању уметности у ширем смислу.

Свој професионални рад на педагошком пољу започео је заснивањем радног односа као стручни сарадник на Филолошко-уметничком факултету давне 1996. године, када су студије филологије у Крагујевцу биле Наставно одељење Филолошког факултета у Београду. Својом посвећеношћу и стручношћу, достигао је звање ванредног професора и наставио да буде интегрални део Факултета све до момента свога пензионисања. У периоду од 2003. до 2007. године, професор Лазаревић обављао је функције продекана за финансије и научни рад, а затим и продекана за наставу и научни рад Филолошко-уметничког факултета. Поред ових одговорних функција, био је и заменик председника Савета Универзитета у Крагујевцу, што је сведочило о његовој преданости образовном систему и унапређењу академског окружења.

Професор Лазаревић је такође био први уредник научног часописа "Наслеђе". Његова посвећеност и допринос били су узор и покретачи за развој овог часописа који је постао не само референтна тачка у нашој научној заједници већ и у нашој држави.

Својим научним, педагошким и стручним радом проф. др Слободан Лазаревић дао је допринос развоју и угледу Филолошко-уметничког факултета, што ће остати као неизбрисив траг и трајна успомена његових студената, колега, наставника и сарадника Универзитета у Крагујевцу.

Сахрана и опело ће се обавити у петак, 15. 12. 2023. године, у 13.00 сати, на Варошком гробљу у Крагујевцу.

Са задовољством позивамо заинтересоване ђаке средњих школа на Дане отворених врата Филолошко-уметничког факултета, који ће се одржати у периоду 18 - 22. децембра у просторијама нашег факултета, према распореду који можете видети преко линка: https://drive.google.com/file/d/1XNTg_1rqKjxiqsKaRBj5incwLNR3cNgO/view

Ово је сјајна прилика да истражите широк спектар програма и могућности које наш факултет нуди. Током овог догађаја, добићете прилику да се упознате са нашим професорима, студентима и особљем, као и да сазнате више о нашим академским програмима.

Радујемо се Вашем доласку и прилици да Вам представимо све што наш факултет има да понуди!

Молимо Вас да потврдите Ваше присуство путем пријаве на линк како бисмо се побринули за Ваше удобно присуство.

Срдачно Вас очекујемо!

Директно се анкета може попунити из наставничког портала сваког наставника или уносом приступних података добијених преко имејла на http://anketa.filum.kg.ac.rs.

Са жалошћу вас обавештавамо о смрти наше драге и цењене професорке, првог декана Филолошко-уметничког факултета, проф. др Бранке Радовић. Њен изненадни одлазак оставља нас у тузи, губећи особу која је оставила неизбрисив траг нашем факултету.

Проф. др Бранка Радовић била је музиколог, музички критичар, професор у пензији Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу и jедна од најзначајнијих личности у нашем музичком, педагошком и културном миљеу. Њена преданост, стручност и посвећеност послу били су извор инспирације за многе од нас. Њено наслеђе и допринос образовању, области педагогије, музикологије и музичке критике остаће трајно упамћени.

Рођена је 1949. године на Цетињу (Црна Гора). Дипломирала је најпре на Филолошком факултету у Београду (1973), а затим и на Факултету музичке уметности у Београду (1974) и својим дипломским радом о опери Сутон Стевана Христића наговестила оперски простор као своје најзначајније музиколошко поље интересовања. Магистарски рад Музичко сценска дела Николе Херцигоње одбранила је 1989. године у Београду, а својом докторском тезом Његош и музика, коју је одбранила на Филолошком факултету у Београду 1999. године, указала је на своје истраживачко упориште ˗ интердисциплинарно поље односа између литературе и музике. Свој професионални рад Бранка Радовић започела је на педагошком пољу, као професор теоријских предмета у Музичкој школи ,,Мокрањац“ у Београду, а у којој је од 1995. до 1999. године такође била и директор. Потом свој педагошки рад наставља на факултетима где је од 1999. године, у звању доцента, а од 2003. као ванредни професор запослена на Музичкој академији у Источном Сарајеву. Радни однос на Филолошко-уметничком факултету заснива 2003. године, такође као ванредни професор, а од 2009. године и као редовни професор на предмету Историја музике. На чело Филолошко-уметничког факултета као први декан долази 2004. године и ту ће функцију обављати до краја 2005. године. Њен декански мандат обележен је озбиљним корацима који су чињени у циљу унапређења Факултета и постављањем чврстих темеља за његов успешан будући развој. Усмерена на подизање стандарда квалитета образовања, проф. др Бранка Радовић посвећено је радила на унапређењу образовних програма и структура Факултета. Филолошко-уметнички факултет под руководством проф. Радовић, успешно је напредовао, а посебно је музички одсек доживео експанзију отварањем неколико нових студијских програма (студија Флауте, Соло певања и Музике у медијима). Током њеног мандата започето је издавање научног факултетског часописа Наслеђе, основана је редакција и утврђена је његова концепција, а зачет је и озбиљан рад на издавачкој делатности публиковањем једног броја драгоцених приручника, уџбеника, књига.

Значајан печат нашој музичкој култури Бранка Радовић даје и као директор опере и театра Мадленијанум. На ту позицију долази 2010. године и остварила је велики број значајних представа и привукла пажњу широке културне јавности и публике.

Бавила се педагогијом, научним радом и музичком критиком. Издала је књиге: Мала историја музике (Удружење музичких педагога Србије, Београд 1992.), Његош и музика (Завод за уџбенике и наставна средства, Београд и Удружење композитора Црне Горе, 2001), Отменост посртања (о Христићевој опери Сутон, Српско народно позориште, Нови Сад, 2002), Горски вијенац и друга музичко-сценска дела Николе Херцигоње (Удружење композитора Црне Горе, Едиција Орфеј, 2002), монографију о животу и раду композиторке Ксеније Зечевић Summa Xenianana (Белеф центар, Београд, 2007), као и монографију о нашем пијанисти који живи и ради у Њујорку, Томиславу Станићу (Радионица душе, Београд, 2010). Теоријска интердисциплинарна књига Партитура рађена је заједно са филологом Слободаном Лазаревићем и сликарем Александром Ђурићем (Zepter Book, Београд, 2010).

Радове из области савремене историје српске музике, историје опере и извођаштва, као и проблеме веза између књижевности и музике објављивала је у домаћим и страним часописима ("Нови звук", "Музикологија", "Наслеђе", "Талас"), као и у бројним зборницима са различитих скупова и симпозијума. Десет година, од 1989. до 1999. уређивала је музички часопис Удружења музичких уметника Србије Pro musica, а више од двадесет година била је стални музички критичар дневног листа Политика. Написала је преко хиљаду страна музичких критика.

Као стручњака за оперску уметност позивају је да предаје на факулетима и институтима у земљама региона. Значајну сарадњу остварује са Црногорском академијом наука и умјетности.

Вишедеценијски рад на фестивалу Мокрањчеви дани у Неготину крунисан је у два селекторска мандата, а била је председник Програмске комисије, као и председник одбора Међународног такмичења Музичке омладине.

У Крагујевцу је именована за директора опере у оснивању и под њеним руководством изведене су опере Станислава Биничког На уранку и Травијате Ђузепе Вердија у Театру ,,Јоаким Вујић”.

Њене иницијативе и претходни напори остали су трајни покретачи за развој Филолошко-уметничког факултета, остављајући наслеђе које је било инспирација за све нас да наставимо устремљено ка високим стандардима изванредности. Нека нам њена посвећеност и трајни допринос буду вечни подсетник на вредности које је живела и промовисала.

У овом тешком тренутку, исказујемо најдубље саучешће породици професорке Бранке Радовић, њеној родбини и пријатељима.

Сахрана и опело ће се обавити у суботу, 9. 12. 2023. године, у 13.00 сати, на Новом бежанијском гробљу у Београду.

Тематски Зборник радова "Свети краљ Милутин и његово доба: Историја, књижевност, уметност" настао као резултат рада на међународном, мултидисциплинарном пројекту EuroWeb, у оквиру програма COST Action 19131 (Европске сарадње у науци и технологији) објављен је 24. октобра 2023. године. Тематски Зборник радова је доступан за читање онлајн у отвореном приступу на сајту Универзитетске библиотеке у Крагујевцу. DOI: https://doi.org/10.46793/6008-065-5