Са жељом да се подстакне ангажовање младих и развије критичко размишљање, обавештавамо вас о актуелном конкурсу Фондације Конрад Аденауер и Института за јавну политику: "О мени се ради! Зашто сам (а)политичан/на?". 

Конкурс је намењен младима од 18 до 26 година и биће отворен до 15. марта 2024. године.

Набољи радови биће награђени новчаном наградом и објављени у посебној публикацији.

Конкурс

Са жалошћу вас обавештавамо о смрти нашег драгог и цењеног професора, првог в.д. декана Филолошко-уметничког факултета, проф. др Милоја Николића. Његов изненадни одлазак оставља нас у тузи, губећи особу која је оставила неизбрисив траг нашем факултету.

Проф. др Милоје Николић био је музички теоретичар и диригент, редовни професор у пензији на Катедри за теоријске предмете Факултета музичке уметности у Београду и jедна од најзначајнијих личности у нашем музичком и културном миљеу. Његова преданост, стручност и посвећеност послу били су извор инспирације за многе од нас. Његово наслеђе и допринос музичкој теорији, хорској литератури и дириговању остаће трајно упамћени.

Рођен је 1948. године у Крагујевцу. Дипломирао је 1974. године и магистрирао 1983. године на Одсеку за музичку теорију Факултета музичке уметности у Београду, са радовима из области анализе хорске литературе, у класи професора Радомира Петровића. Дипломски (аналитички) рад Madrigali guerrieri et amorosi Клаудија Монтевердија награђен је 1974. године Октобарском наградом Београда за студентске радове. По завршетку основних студија радио је три године као професор теоријских музичких предмета у Музичкој школи Јосип Славенски у Београду. Од 1977. године био је стално запослен на Катедри за музичку теорију Факултета музичке уметности у Београду, где предаје различите предмете, односно држи различите курсеве из области музичке теорије, првенствено из анализе вокалне музике. У свом научном раду у ранијем периоду бавио се највише истраживањима хорске музике, претежно из оквира српске, југословенске и шире балканске хорске литературе. Већина тих радова представља обимне прегледне теоријско-аналитичке студије, у којима аутор истражује неке од карактеристичних појава у оквиру релативно широког аналитичког узорка.

Милоје Николић био је члан редакције (селекционе комисије) за састављање Антологије српске хорске музике Удружења композитора Србије; у том својству написао је релативно опсежну прегледно-аналитичку студију, као предговор за четврту свеску ове едиције, Српска световна хорска музика између два светска рата. У периоду 1979-1983. Милоје Николић био је продекан Факултета музичке уметности у Београду. У школској 1991/92. години радио је, по позиву, на Факултету уметности у Приштини. Радни однос на Филолошко-уметничком факултету заснива 1998. године, тадашњем наставном одељењу ФМУ у Крагујевцу, чији је управник био у периоду 1998-2002. године када је уследило је именовање за првог вршиоца дужности декана новооснованог Факултета. и ту ће функцију обављати до краја школске 2003/2004. године. Декански мандат Милоја Николића био је изузетно значајан, посебно због његове одлучујуће улоге у оснивању независног факултета од претходних огранака других институција. Његова визија, истрајност и способност вођења били су кључни фактори у остваривању овог значајног корака ка аутономији и самосталности наше образовне институције. Његова преданост оставила је трајни печат на нашем факултету, постављајући темеље за даљи развој и напредак у годинама које долазе. Професор Николић држао је часове из свог матичног предмета и предмета Анализа музичког дела све до 2015. године.

Од 2000. до 2013. године радио је и на Музичкој академији у Источном Сарајеву (Босна и Херцеговина), а у периоду 2002-2006. држао је наставу и на Музичкој академији у Цетињу (Црна Гора). Значајан део активности Милоја Николића чини његов диригентски рад, углавном са хорским ансамблима. Од 1979. до 1990. године радио је као диригент различитих београдских хорова (1979-1980: Бранко Цветковић, Београд; 1980-1983. и 1989-1990: Иво Лола Рибар, Београд; 1984-1989: Жикица Јовановић-Шпанац, Београд). Године 1990. основао је Академски камерни хор Лицеум у Крагујевцу, који од тада континуирано води, као уметнички руководилац и диригент. Са наведеним хоровима гостовао је у великом броју европских земаља, учествовао на свим значајним фестивалима и такмичењима у земљи ина немалом броју фестивала и такмичења у иностранству (у Шпанији, Енглеској, Француској, Немачкој, Швајцарској, Пољској, Румунији, Мађарској, Словачкој, Бугарској, Чешкој, Русији, Турској, Аустрији и у републикама некадашње Југославије).

Милоје Николић је оснивач, аутор основне концепције и уметнички директор Међународног фестивала камерних хорова и вокалних ансамбала у Крагујевцу, који је од 1995. године до сада имао много врло успешних сесија. Био је иницијатор и први селектор и организатор Новогодишњег концерта крагујевачких музичких уметника, 1992. године, који је сада већ традиционалан и представља један од врхунаца музичког живота у Крагујевцу. Аутор је Елабората о оснивању, а био је и први председник Управног одбора Музичког центра Крагујевац, професионалне институције у области уметничке музике, која окупља (полу)професионалне ансамбле (за сада хор и оркестар) и организује централну концертну сезону града Крагујевца. Био је један је од иницијатора и члан је званичног Иницијативног одбора за оснивање оперске сцене при Књажевско-српском театру у Крагујевцу. На ширем плану, у више наврата био је члан домаћих и међународних жирија на такмичењима хорова (Крагујевац, Ниш, Неготин) и ученика и студената дириговања (Сверуско такмичење у Краснојарску, 2009. године). Један је од иницијатора оснивања и оснивача међународне асоцијације Балкански хорски форум, члан је њеног управног одбора, а оснивач је и председник њене српске секције (Балкански хорски форум – Србија). Био је редовни (инострани) члан Бугарске академије наука и уметности (БАНИ), као диригент.

У овом тешком тренутку, исказујемо најдубље саучешће породици професора Милоја Николића, његовој родбини и пријатељима.

Испраћај ће се обавити у среду, 28. 2. 2024. године, од 10 до 11 часова, у капели Земунског гробља, а полагање урне биће 7. 3. 2024. године од 13 часова, на Варошком гробљу у Крагујевцу.

Обавештавамо запослене и студенте Филолошко-уметничког факултета да се, према Закону о државним и другим празницима у Републици Србији, државни празник Републике Србије Сретење - Дан државности, празнује 15. и 16. фебруара 2024 и с обзиром на то четвртак и петак су нерадни дани.   

Свечаној сали Универзитета у Крагујевцу у понедељак, 12. фебруара 2024. године, свечано су уручена признања најбољим научницама Универзитета у Крагујевцу.

Поводом обележавања Међународног дана жена и девојака у науци, Универзитет у Крагујевцу је трећи пут доделио признања за најбоље научнице са највише резултата у научноистраживачком раду у протеклој години, на факултетима у саставу Универзитета у Крагујевцу и Институту за информационе технологије, Крагујевац.

Присутне је поздравила проректор за научноистраживачки рад Универзитета у Крагујевцу, проф. др Биљана Петровић, и ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненад Филиповић, који је најбољим научницама уручио признања.

Признање за најбољу научницу са Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу за 2023. годину припало је др Јелени Арсенијевић Митрић, ванредној професорки са Катедре за српску књижевност.

Др Јелена Арсенијевић Митрић, ванредна професорка за ужу научну област Теоријске књижевне дисциплине и општа књижевност, остварила је највећи број бодова по основу остварених научноистраживачких резултата израчунатих према Правилнику о стицању истраживачких и научних звања.

Честитамо!

Отворен је нови циклус пројекта Метеопоетика у оквиру циклуса пројеката Књижевност, језик, уметност, данас Филолошко уметничког факултета. Ови пројекти део су националних научних пројеката са међународним учешћем Центра за проучавање језика и књижевности Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, који има за циљ афирмацију научног подмлатка и савремених научних приступа и проблема, кроз проучавање актуелних проблема у области језика, литературе, културе и уметности.

Више информација о пројекту Метеопоетика можете наћи на страници преко линка. 

Задовољство нам је да вас позовемо на концерт студената флауте, у Кући Ђуре Јакшића, 14. фебруара 2024. у 19 сати. Концерт ће одржати студенти флауте Филолошко-уметничког факултета из класе редовног професора Кароља Марочика, уз клавирску сарадњу Невене Глигорић, вишег уметничког сарадника.

Присутви ће моћи да послушају богат програм на коме ће се наћи дела: Н. Шедевила, А. Ф. Хофмајстера, Ј. С. Баха, Ф. Пуланка, В. А. Моцарта, К. Рајнекеа и Ц. Франка.

Улаз је бесплатан!

Добро дошли!

Иницијатива младих позива вас да се пријавите за учешће у пројекту Прави хероји чија реализација ће почети у јануару 2024. године. Пројекат је намењен младима од 18 до 30 година.

С обзиром на то да је у питању истраживачки рад, Иницијатива младих у потрази је за учесницима/цама који се баве друштвеним наукама и темама.

Позив за програм можете наћи на линку: https://yihr.rs/bhs/poziv-za-ucesnike-u-projektu-pravi-heroji/

Пријаве треба послати до 20. јануара 2024. године. 

Уметнички савет Универзитетске галерије вас позива на традиционални БОЖИЋНИ КОНЦЕРТ УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ, који ће се одржати у уторак, 9. јануара 2024. године (уторак) од 18 часова у Универзитетској галерији. 

На традиционалном Божићном концерту наступиће професори и најбољи студенти Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу.

Добро дошли!