Проф. Слободан Штетић

Избором за декана Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, 1. октобра 2005. године, проф. Слободан Штетић је приступио свеобухватној реформи и унапређењу Факултета. Формирао је, пре свега, катедре на сва три Одсека, као што се заложио за оснивање нових студијских програма – Зидно сликарство и Унутрашња архитектура на Одсеку за примењену уметност, Клавир на Одсеку за музичку уметност, Докторске студије из филологије (језик и књижевност) на Одсеку за филологију – као и за мастер програме као академску надоградњу на свим постојећим групама сва три Одсека. У време почетка његовог мандата, Факултет није располагао довољним бројем наставног кадра, да би током његовог мандата, у кадровском смислу, био ојачан за импозантан број наставника и сарадника, чиме се из године у годину смањивао број хонорарно ангажованих наставника, и било омогућено да се стекну услови да Факултет спремно дочека најављену реформу високог школства у складу са Законом о високом образовању. Имајући у виду стандарде за акредитацију и будући да Факултет није имао своју зграду, декан је успео да, закупљивањем, обезбеди адвекатан простор на десетак локација у оквиру просветних установа у Крагујевцу. Рад на акредитацији Факултета, започет 2006, успешно је окончан 2009. године, добијањем акредитације установе и највећег дела програма на сва три нивоа студија. Након тога, до данас, акредитовани су и сви остали предати студијски програми, а настављен је, у смислу развоја Факултета, и рад на изради низа нових.

Са већим бројем студијских програма повећан је и интерес кандидата за упис на ФИЛУМ, тако да је за мандата проф. Слободана Штетића Факултет постао један од најатрактивнијих факултета на Универзитету у Крагујевцу. Велики број студената условљавао је сталну активност на решавању просторних проблема, па су у периоду од 2005. године до данас урађена чак два пројекта за изградњу зграде Факултета до чије реализације из многих разлога није дошло.

У мандатном периоду проф. Слободана Штетића, Факултет је уложио значајна средства за набавку савремене опреме и учила у циљу квалитетнијег извођења наставе. Напоменимо, такође, да је за његовог мандата Факултет укључен у Темпус пројекте, као и да су засновани први научни пројекти основних истраживања, да је покренут, данас престижни, Међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност и Научни скуп младих филолога (први оваквог карактера у региону), да су покенуте прве филолошке докторске студије у нашој земљи, да је међународна сарадња доживела свој процват, као и да је организовано низ културних и уметничких свечаности на Факултету и у граду Крагујевцу, а издавачка делатност импозантно напредовала...

Напоменимо и да су у овом периоду студенти и наставници ФИЛУМ-а награђивани како на градском, тако и на републичком нивоу, великим бројем признања, поред осталих и Ђурђеданском наградом Града Крагујевца за допринос Факултета у култури и уметности. Треба поменути и значајна светска признања која су освајали студенти ФИЛУМ-а на инструменталним такмичењима, као и бројне наступе, изложбе и концерте наших наставника и сарадника.

Један, у сваком случају, успешан и плодан мандатни период декана проф. Слободана Штетића, током којега је ФИЛУМ структурно и кадровски учвршћен, акредитован, добио своје академско место у националним и интернационалним оквирима, и стекао своје данас препознатљиво образовно-научно-уметничко лице и свој идентитет.

Проф. др Милоје Николић

Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу основан је 23. априла 2002. године, као у том моменту најбољи вид трансформације тадашњих наставних одељења београдских факултета (Филолошког, Музичке уметности и Примењене уметности). Самом чину оснивања претходила је вишемесечна напорна борба да се спасу од претећег затварања ове прве високе школе хуманистичко-уметничког усмерења у Крагујевцу, и то само неколико година пошто су оне Универзитету у Крагујевцу, граду и целом региону донеле нови квалитет и перспективе развоја. Као управник крагујевачког Наставног одељења Факултета музичке уметности из Београда, у тој борби је активно учествовао Милоје Николић, а као резултат његовог ангажовања уследило је именовање за првог вршиоца дужности декана новооснованог Факултета.

Оснивање новог Факултета дочекали су протести студената у чију корист је био пројектован, јер су желели да добију дипломе матичних, београдских факултета. Као последицу такве добородошлице, Факултет је озбиљним напорима добио три Уговора о организовању наставе београдских факултета на новооснованом факултету, којима је подељена одговорност уговорних страна за довршетак студија затечених студената Одељења. Тада се, у сложеним тренуцима, искристалисала кратица ФИЛУМ, чији је аутор Милоје Николић, али тада је и настао јединствени факултет-универзитет, који је окупљао чак четири факултета, четири декана, три управника одсека, односно девет студијских група. За разлику од овог богатства, нови Факултет је био без своје зграде и располагао је бројем наставника и сарадника у сталном радном односу који се могао бројати прстима, као и наслеђена учила, наставна средства и скромну библиотеку.

Две и по године, колико је Милоје Николић вршио функцију декана ФИЛУМ-а, биле су обележене напорима да се поставе темељи једне релевантне високошколске институције и да се резултатима оправдају очекивања оних који су се за њено оснивање залагали. Прва борба била је за поверење студената у нови факултет. Подједнако важна била је и она за сопствени кадар, при чему је политика коју је Милоје Николић заступао била да, без обзира одакле долази, треба ангажовати најквалитетнији кадар, тако да је већ своје друге године ФИЛУМ имао 19 наставника и 53 сарадника у сталном радном односу, и 29 ваннаставних радника.

Паралелно наведеноме, декан је радио на набавци учила и опреме, и, посебно, на оформљењу релевантне стручно-научне библиотеке и куповини неопходних инструмената. При крају друге године рада ФИЛУМ-а, резултати су били завидни: две компјутерске учионице на Одсеку за филологију и једна на Одсеку за примењену уметност са комплетном рачунарском и аудио-видео дигиталном и фотокопир опремом; четири учионице на Одсеку за музичку уметност са пијанинима, нотним таблама и комплетима аудио-уређаја; два (полу)концертна клавира; први комплет Орфовог инструментаријума; библиотека (са нототеком и медијатеком), у коју је коначно смештен комплетан библиотечки материјал са 7656 библиотечких јединица, читаоница са аудио-видео уређајима, рачунарима и електричним клавирима; фото-лабораторија и Атеље за графику са графичком пресом; стручне службе са умреженим рачунарима и додатном опремом...

Током читавог мандата Милоја Николића трајала је акција на обезбеђивању зграде факултета, која је резултовала обезбеђивањем локације за нову зграду: између Друге крагујевачке гимназије и Артема) и конкурсом за архитектонско решење, који је дао добре резултате, али који је, из нејасних разлога, остао нереализован.

При крају мандата Милоја Николића, Факултет је постао и незанемарљиво присутан у културном и научном животу града и Републике, а многи наши наставници и студенти остварили су значајне успехе. У исто време завршени су елаборати о оснивању нових студијских група на уметничким одсецима: Музика у медијима, Соло-певање, Флаута, Зидно сликарство, Унутрашња архитектура. Учињени су и значајни напори да се обезбеде најбољи наставни кадрови, као и основни материјални предуслови за одвијање наставе на овим групама.

Тадашњи декан, Милоје Николић са задовољством се присећа и првих успостављених сарадњи са иностраним факултетима, међу којима су оне, са Музичком академијом из Бидгошћа (Пољска) и Факултетом за предшколску и школску педагогију из Софије (Бугарска), убрзо дале и конкретне акције и резултате.

Као један од резултата овако плодног и упорног рада, проф Николић сматра својим, али и заједничким успехом што се релативно брзо дошло до не баш лаких услова да се његов мандат вршиоца дужности декана заврши крајем школске 2003/2004. и да на чело ФИЛУМ-а дође његов први прави декан, проф. Бранка Радовић.

Проф. др Бранка Радовић

У скромним условима, без зграде и елементарних услова за рад, али и под притиском најаве нове „болоњске“ реформе високошколског образовања, Филолошко-уметнички факултет је под руководством декана, Бранке Радовић, успешно напредовао, а посебно је музички одсек доживео експанзију отварањем неколико нових студијских програма. Деканица, која је обављала и послове Шефа музичког одсека, руководила се идејом да се у Крагујевцу отворе они програми који на другим универзитетима не постоје. Вишемесечном сарадњом Милоја Николића, Снежане Николајевић и Бранке Радовић, дошло је до израде плана и програма за студијски програм Музика у медијима. Размишљајући о потенцијалима и потребама средине, и опажајући да у Крагујевцу и околини има пуно хорова, као и талената за певање, Бранка Радовић се, с обзиром на њену природну везаност за шумадијски регион, обратила проф. Радмили Бакочевић и молила је да се отвори студијски програм за соло певање. Иницијатива је уродила плодом и ускоро се, приликом првог пријемног испита, појавио импозантан број младих људи, а проф. Бакочевић је предложила своју ученицу, Марину Трајковић, која је као професор радила у музичкој школи „Коста Манојловић“ у Земуну, да прихвати прву класу, чиме је формиран овај студијски програм. Следећа иницијатива тицала се отварања студијског програма за дувачке инструменте, пре свега, флауте. Познавајући, преко бројних такмичења на којима су његови ученици учествовали и побеђивали, успехе Кароља Марочика, Бранка Радовић му се обратила, а колега Марочик је и далекосежно предложио за гостујућег професора изванредног и светски признатог флаутисту, Јаноша Балинта, који је тада радио на неколико факултета и концертирао по целом свету. Тако се одмах могла формирати релевантна испитна комисија за оснивање нове групе, са два компетентна члана и једним придруженим из друте области.

Одсек за примењену уметност је, бројношћу студената, недостатком кадра и релативно малобројним наставничким кадром, имао многоструке проблеме. Бранка Радовић их је превладавала, најпре преко управе Машинског факултета, која је тешком вољом сваке године одобравала и омогућавала услове за елементарни рад Одсека, а затим и настојањима за избор многих наставника, међу којима је, свакако најзначајнији, био избор Слободана Штетића за ванредног професора.

Са сличним проблемима се суочавао и Одсек за филологију, који јс имао веома велики број кандидата на два смера, англистика и хиспанистика, док су се поједине групе једва попуњавале. Долазак Милоша Ковачевића, угледног редовног професора, на групу за српски језик и књижевност, представљало је једно од темељних и далекосежних кадровских решења, којима можемо придружити и многа друга која су се одразила на цео факултет.

Многи проблеми су свакодневно пратили и декански мандат Бранке Радовић и млади Факултет у настајању. Многе идеје, опет, нису могле бити остварене. Једна од њих била је издвајање факултета уметности, и у том циљу отварање класе глуме, о чему су били започети разговори са управом театра „Јоаким Вујић“ и добијени позитивни одговори. Друга је остваривање везивног ткива међу одсецима у виду интердисциплинарног студија на нивоу последипломске и докторске наставе. У циљу превазилажења проблема смештаја Факултета, расписан је конкурс и покренута иницијатива за градњу на парцели поред Друге Гимназије. Напоменимо и да је започето издавање научног факултетског часописа Наслеђе, основана је редакција и утврђена је његова концепција, а зачет је и озбиљан рад на издавачкој делатности публиковањем јсдног броја драгоцених приручника, уџбеника, књига.

Иако кратког трајања, све наведено потврђује да је, с обзиром на тешке услове за рад и сложене околности у којима се Факултет налазио, декански мандат Бранке Радовић обележен озбиљним корацима који су чињени у циљу унапређења Факултета и постављањем чврстих темеља за његов успешан будући развој.