Са жалошћу вас обавештавамо о смрти наше драге и цењене професорке, првог декана Филолошко-уметничког факултета, проф. др Бранке Радовић. Њен изненадни одлазак оставља нас у тузи, губећи особу која је оставила неизбрисив траг нашем факултету.

Проф. др Бранка Радовић била је музиколог, музички критичар, професор у пензији Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу и jедна од најзначајнијих личности у нашем музичком, педагошком и културном миљеу. Њена преданост, стручност и посвећеност послу били су извор инспирације за многе од нас. Њено наслеђе и допринос образовању, области педагогије, музикологије и музичке критике остаће трајно упамћени.

Рођена је 1949. године на Цетињу (Црна Гора). Дипломирала је најпре на Филолошком факултету у Београду (1973), а затим и на Факултету музичке уметности у Београду (1974) и својим дипломским радом о опери Сутон Стевана Христића наговестила оперски простор као своје најзначајније музиколошко поље интересовања. Магистарски рад Музичко сценска дела Николе Херцигоње одбранила је 1989. године у Београду, а својом докторском тезом Његош и музика, коју је одбранила на Филолошком факултету у Београду 1999. године, указала је на своје истраживачко упориште ˗ интердисциплинарно поље односа између литературе и музике. Свој професионални рад Бранка Радовић започела је на педагошком пољу, као професор теоријских предмета у Музичкој школи ,,Мокрањац“ у Београду, а у којој је од 1995. до 1999. године такође била и директор. Потом свој педагошки рад наставља на факултетима где је од 1999. године, у звању доцента, а од 2003. као ванредни професор запослена на Музичкој академији у Источном Сарајеву. Радни однос на Филолошко-уметничком факултету заснива 2003. године, такође као ванредни професор, а од 2009. године и као редовни професор на предмету Историја музике. На чело Филолошко-уметничког факултета као први декан долази 2004. године и ту ће функцију обављати до краја 2005. године. Њен декански мандат обележен је озбиљним корацима који су чињени у циљу унапређења Факултета и постављањем чврстих темеља за његов успешан будући развој. Усмерена на подизање стандарда квалитета образовања, проф. др Бранка Радовић посвећено је радила на унапређењу образовних програма и структура Факултета. Филолошко-уметнички факултет под руководством проф. Радовић, успешно је напредовао, а посебно је музички одсек доживео експанзију отварањем неколико нових студијских програма (студија Флауте, Соло певања и Музике у медијима). Током њеног мандата започето је издавање научног факултетског часописа Наслеђе, основана је редакција и утврђена је његова концепција, а зачет је и озбиљан рад на издавачкој делатности публиковањем једног броја драгоцених приручника, уџбеника, књига.

Значајан печат нашој музичкој култури Бранка Радовић даје и као директор опере и театра Мадленијанум. На ту позицију долази 2010. године и остварила је велики број значајних представа и привукла пажњу широке културне јавности и публике.

Бавила се педагогијом, научним радом и музичком критиком. Издала је књиге: Мала историја музике (Удружење музичких педагога Србије, Београд 1992.), Његош и музика (Завод за уџбенике и наставна средства, Београд и Удружење композитора Црне Горе, 2001), Отменост посртања (о Христићевој опери Сутон, Српско народно позориште, Нови Сад, 2002), Горски вијенац и друга музичко-сценска дела Николе Херцигоње (Удружење композитора Црне Горе, Едиција Орфеј, 2002), монографију о животу и раду композиторке Ксеније Зечевић Summa Xenianana (Белеф центар, Београд, 2007), као и монографију о нашем пијанисти који живи и ради у Њујорку, Томиславу Станићу (Радионица душе, Београд, 2010). Теоријска интердисциплинарна књига Партитура рађена је заједно са филологом Слободаном Лазаревићем и сликарем Александром Ђурићем (Zepter Book, Београд, 2010).

Радове из области савремене историје српске музике, историје опере и извођаштва, као и проблеме веза између књижевности и музике објављивала је у домаћим и страним часописима ("Нови звук", "Музикологија", "Наслеђе", "Талас"), као и у бројним зборницима са различитих скупова и симпозијума. Десет година, од 1989. до 1999. уређивала је музички часопис Удружења музичких уметника Србије Pro musica, а више од двадесет година била је стални музички критичар дневног листа Политика. Написала је преко хиљаду страна музичких критика.

Као стручњака за оперску уметност позивају је да предаје на факулетима и институтима у земљама региона. Значајну сарадњу остварује са Црногорском академијом наука и умјетности.

Вишедеценијски рад на фестивалу Мокрањчеви дани у Неготину крунисан је у два селекторска мандата, а била је председник Програмске комисије, као и председник одбора Међународног такмичења Музичке омладине.

У Крагујевцу је именована за директора опере у оснивању и под њеним руководством изведене су опере Станислава Биничког На уранку и Травијате Ђузепе Вердија у Театру ,,Јоаким Вујић”.

Њене иницијативе и претходни напори остали су трајни покретачи за развој Филолошко-уметничког факултета, остављајући наслеђе које је било инспирација за све нас да наставимо устремљено ка високим стандардима изванредности. Нека нам њена посвећеност и трајни допринос буду вечни подсетник на вредности које је живела и промовисала.

У овом тешком тренутку, исказујемо најдубље саучешће породици професорке Бранке Радовић, њеној родбини и пријатељима.

Сахрана и опело ће се обавити у суботу, 9. 12. 2023. године, у 13.00 сати, на Новом бежанијском гробљу у Београду.