Филолошко-уметнички факултет
youtubeyoutubeyoutube
Др Бранка Радовић, редовни професор

Проф. др Бранка Радовић

У скромним условима, без зграде и елементарних услова за рад, али и под притиском најаве нове „болоњске“ реформе високошколског образовања, Филолошко-уметнички факултет је под руководством декана, Бранке Радовић, успешно напредовао, а посебно је музички одсек доживео експанзију отварањем неколико нових студијских програма. Деканица, која је обављала и послове Шефа музичког одсека, руководила се идејом да се у Крагујевцу отворе они програми који на другим универзитетима не постоје. Вишемесечном сарадњом Милоја Николића, Снежане Николајевић и Бранке Радовић, дошло је до израде плана и програма за студијски програм Музика у медијима. Размишљајући о потенцијалима и потребама средине, и опажајући да у Крагујевцу и околини има пуно хорова, као и талената за певање, Бранка Радовић се, с обзиром на њену природну везаност за шумадијски регион, обратила проф. Радмили Бакочевић и молила је да се отвори студијски програм за соло певање. Иницијатива је уродила плодом и ускоро се, приликом првог пријемног испита, појавио импозантан број младих људи, а проф. Бакочевић је предложила своју ученицу, Марину Трајковић, која је као професор радила у музичкој школи „Коста Манојловић“ у Земуну, да прихвати прву класу, чиме је формиран овај студијски програм. Следећа иницијатива тицала се отварања студијског програма за дувачке инструменте, пре свега, флауте. Познавајући, преко бројних такмичења на којима су његови ученици учествовали и побеђивали, успехе Кароља Марочика, Бранка Радовић му се обратила, а колега Марочик је и далекосежно предложио за гостујућег професора изванредног и светски признатог флаутисту, Јаноша Балинта, који је тада радио на неколико факултета и концертирао по целом свету. Тако се одмах могла формирати релевантна испитна комисија за оснивање нове групе, са два компетентна члана и једним придруженим из друте области.

Одсек за примењену уметност је, бројношћу студената, недостатком кадра и релативно малобројним наставничким кадром, имао многоструке проблеме. Бранка Радовић их је превладавала, најпре преко управе Машинског факултета, која је тешком вољом сваке године одобравала и омогућавала услове за елементарни рад Одсека, а затим и настојањима за избор многих наставника, међу којима је, свакако најзначајнији, био избор Слободана Штетића за ванредног професора.

Са сличним проблемима се суочавао и Одсек за филологију, који јс имао веома велики број кандидата на два смера, англистика и хиспанистика, док су се поједине групе једва попуњавале. Долазак Милоша Ковачевића, угледног редовног професора, на групу за српски језик и књижевност, представљало је једно од темељних и далекосежних кадровских решења, којима можемо придружити и многа друга која су се одразила на цео факултет.

Многи проблеми су свакодневно пратили и декански мандат Бранке Радовић и млади Факултет у настајању. Многе идеје, опет, нису могле бити остварене. Једна од њих била је издвајање факултета уметности, и у том циљу отварање класе глуме, о чему су били започети разговори са управом театра „Јоаким Вујић“ и добијени позитивни одговори. Друга је остваривање везивног ткива међу одсецима у виду интердисциплинарног студија на нивоу последипломске и докторске наставе. У циљу превазилажења проблема смештаја Факултета, расписан је конкурс и покренута иницијатива за градњу на парцели поред Друге Гимназије. Напоменимо и да је започето издавање научног факултетског часописа Наслеђе, основана је редакција и утврђена је његова концепција, а зачет је и озбиљан рад на издавачкој делатности публиковањем јсдног броја драгоцених приручника, уџбеника, књига.

Иако кратког трајања, све наведено потврђује да је, с обзиром на тешке услове за рад и сложене околности у којима се Факултет налазио, декански мандат Бранке Радовић обележен озбиљним корацима који су чињени у циљу унапређења Факултета и постављањем чврстих темеља за његов успешан будући развој.