Филолошко-уметнички факултет
youtubefacebooklinkedininstagram

Центар за српски као страни језик почиње са реализацијом наставе за полазнике различитих нивоа знања 23. октобра 2017. годинe.

Распоред часова по нивоима знања обухвата следеће термине:

А ниво
Среда 17.00–20.00
Четвртак 13.00–16.00
Б ниво
Среда 13.00–16.00
Четвртак 10.00–13.00

Уколико се у предстојећем периоду настави прикључе студенти Ц нивоа, у распоред часова биће накнадно унети подаци о терминима за тај ниво.
Часови се одржавају у просторији Б25, на Правном факултету.
На Филолошко-уметничком факултету у Центру за српски као страни језик трећу годину заредом организује се настава за стране студенте који у оквиру различитих програма међународне сарадње бораве на нашем факултету, али и на другим факултетима Универзитета у Крагујевцу.

rsz 1rsz 1obavestenje o rasporedu srb 1rsz 1rsz obavstenje o rasporedu eng 1

Једнодневна екскурзија студената Филолошко-уметничког факултета која је организована 14. октобра 2017. године обухватила је три дестинације: Дрвенград, манастир Добрун и Вишеград. У пратњи студента продекана Стефана Адамовића и асистента Александре Матић на екскурзију је кренуло осамдесет студената свих нивоа студија, претежно србиста.

Прва дестинација била је Дрвенград, на брду Мећавник, у Мокрој Гори. У Кустуричином граду студенти су прошетали улицама Ива Андрића, Никите Михалкова, Матије Бећковића, Бранислава Нушића, Новака Ђоковића, Николе Тесле и многих других светских и домаћих културних посленика. Посета је обухватала и пројекцију Кустуричиног краткометражног филма, након којег су студенти имали слободно време за фотографисање и освежење у неком од кафића и ресторана.

На путу ка Вишеграду, у живописном планинском крају, начињена је посета манастиру Добрун, који је посвећен Благовештењу, а сматра се да га је изградио жупан Прибил, у 14. веку. Иако је више пута скрнављен и обнављан, данас је Добрун велики манастирски комплекс у оквиру којег се налази на стенама изграђен споменик Карађорђу, а нешто изнад споменика студенти су имали прилику да виде и пећину испосницу.

Коначна и најзначајнија дестинација – Вишеград обухватила је највећи број активности: крстарење Дрином, обилазак моста на Дрини, Андрићеве спомен-учионице, Андрићграда.

Крстарење је трајало тридесет минута, током којих је капетан брода студентима изложио занимљивости о историји Вишеграда, легенду о кули Марка Краљевића, о Стоји и Остоји, о Мехмед-паши Соколовићу итд., а са реке су могли да виде и кућу Ива Андрића, као и Андрићград.

Уз водиче Туристичке организације Вишеград студенти су наставили обилазак Вишеграда и, кроз излагања водича, обогатили своја знања о животу и делу Ива Андрића. У аутентичном амбијенту Основне народне школе, отворене 1892. године, коју је похађао наш нобеловац, студенти су имали прилику да чују понешто о Андрићевом детињству, школским данима, његовој дипломатској мисији и сл.

Вишеградска ћуприја, ремек-дело источњачког градитеља, оставила је најснажнији утисак на студенте, који су и сами постали сведоци из Андрићевог романа препознатљивог „духа касабе”, а који се упркос времену одржава и данас на капији моста.

Јединствен спој различитих архитектонских стилова, обједињених унутар комплекса Андрићград, омогућио је студентима да кроз кратко време сагледају и прођу кроз различите епохе: византијски стил, отомански период, ренесансу, класицизам, сецесију итд. Претежно инспирисан делима Ива Андрића, Андрићград је студентима представљен као туристички, културни, административни и едукативни комплекс.

По завршетку обиласка Андрићграда студенти су имали слободно време и за индивидуалне активности, након чега су кренули пут Крагујевца обогаћени новим интелектуалним и духовним искуствима.

У издању Филолошко-уметничког факултета изашао је из штампе тридесет шести број Наслеђа, часописа за књижевност, уметност и културу, који излази три пута годишње као часопис националног значаја. У новом броју Наслеђа објављено је двадесет осам радова на српском и енглеском језику, међу којима су значајан научни допринос остварили наставници и сарадници Филолошко-уметничког факултета публиковањем својих текстова.

На следећем линку могуће је преузети Наслеђе бр. 36 у електронском формату:

http://www.filum.kg.ac.rs/dokumenta/izdavastvo/nasledje/brojevi/nasledje_36_sajt.pdf

 korica nasledje36