На Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу 27–28. октобра 2017. традиционално је одржан XII Међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност.

Отварање Научног скупа уприличено је у Свечаној сали Ректората Универзитета у Крагујевцу у петак, 27. октобра. Отварању су присуствовали проф. др Драган Бошковић, проректор за науку Универзитета, проф. Радомир Томић, декан Факултета, проф. др Никола Бубања, продекан за науку Факултета, као и други истакнути професори из области хуманистичких наука. Том приликом представљена су и три тематска зборника радова са прошлогодишњег, XI Међународни научни скуп, које Факултет публикује уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
На Пленарној седници учествовали су Кристијан Пуеш (Париз) рефератом „Фердинанд де Сосир, семиотички предмет у историји лингвистике”, Саша Радојчић (Београд) рефератом „Историјски контекст ранопротестантске херменеутике” и Срђан В. Тепарић (Београд) рефератом „Однос граматике и значења у аналитичком сагледавању музике – веза структурализма и семантике”.
На Научном скупу учествовало је око стотину четрдесет учесника из земље и иностранства, који су кроз петнаестоминутна излагања упознали присутне са својим научним интересовањима и усмерењима у области лингвистике, литературе, музике, културологије, примењене и ликовне уметности.
Тема књижевнокултуролошког дела скупа била је Протестантизам: књижевност, култура. У оквиру лингвистичког дела скупа учесници су излагали реферате на тему Курс опште лингвистике, док је тема музичко-теоријског дела скупа била Музика знакова – знакови у музици, а у области примењене и ликовне уметности учесници су окупљени око теме Уметност у простору.
На затварању скупа још једном је установљено да Међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност представља значајно место размене савремених научних достигнућа, али и да покреће актуелне теме у области хуманистичких наука, као што су, у овом случају, питања рађања антропоцентризма, савремене херменеутике, модернизма, утемељења модерне лингвистике, структурализма и постструктурализма, као и веза језичког и књижевног структурализма са структурализмом других наука.