Филолошко-уметнички факултет
youtubefacebooklinkedininstagram

У организацији Филолошко-уметничког факултета и Вукове задужбине из Београда, а под покровитељством Града Крагујевца, у Универзитетској галерији у петак 20. априла  отворен је научни скуп „Шумадија кроз векове: слојеви културе”. На дводневној манифестацији изложени су реферати чланова Српске академије наука и уметности, истраживача научних института, као и професора Филолошког факултета, Филозофског факултета и Филолошко-уметничког факултета који говоре о бројним културним слојевима Шумадије. Научни скуп је организован у оквиру обележавања јубилеја – 200 година од проглашења Крагујевца за прву престоницу модерне Србије. 

Госте су на отварању овог научног скупа поздравили др Владимир Поломац, продекан за наставу ФИЛУМ-а, и Миљан Бјелетић, градски већник за културу. Скуп је отворио проф. др Љубинко Раденковић са Балканолошког института.

Отварање научног скупа „Шумадија кроз векове, слојеви културе” употпуњено је уметничким програмом који су припремили студенти Одсека за музичку уметност Фололошко-уметничког факултета, а скуп је уоквирен и обиласком знаменитости града Крагујевца у пратњи водича.

После објављивања зборника радова Вукове задужбине о животу људи на северу Србије – у Банату, Бачкој и Срему, у новембру је планиран и зборник о Шумадији, као резултат одржаног научног скупа.

У оквиру сарадње Смера за српски језик и књижевност Универзитета ЕЛТЕ у Будимпешти и Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу у петак, 30. марта одржано је научно предавање о Будиму и Пешти као центрима српског културног и друштвеног препорода у минулим вековима и промоција књиге поетске прозе Драгана Јаковљевића „Шапат времена".

Јаковљевић је у Библиотеци ФИЛУМ-а говорио о приликама у мађарској престоници у 19. веку, о  улози идеолога и мисионара просветитељског покрета, који је  утицао на културолошке процесе и промене у свести и дотадашњим навикама српског становништва,  о Матици српској и Текелијануму, а посебна пажња посвећена је српским културним посленицима који су стварали и у Угарској и у Крагујевцу, српској престоници у доба кнеза Милоша: Јоакиму Вујићу, Јовану Стерији Поповићу, Димитрију Давидовићу, Вуку Стефановићу Караџићу и другим умним људима тога времена.

Од 19 часова, у Галерији Универзитетске библиотеке у Крагујевцу, приређена је промоција најновије књиге Драгана Јаковљевића „Шапат времена". Осим аутора, о овом делу и укупном Јаковљевићевом књижевном стваралаштву, говорили су професор Филолошко-уметничког факултета проф. др Часлав Николић, проф. др Никола Бубања и Маја Станковић, историчар уметности. Водитељ програма била је Александра Матић, а одломке из књиге Драгана Јаковљевића читале су Јасмина Николић и Милена Средојевић.

Филолошко-уметнички факултет, у сарадњи са Универзитетском галеријом, организује промоцију књиге „Шапат времена / Whisper of time” Драгана Јаковљевића у петак 30. марта у 19 часова у Универзитетској галерији.

Аутор је професор књижевности на Универзитету „Етвеш Лоранд” у Будимпешти, новинар и књижевник.

На промоцији ће, поред аутора, говорити и Маја Станковић, историчар уметности (Народни музеј у Крагујевцу), др Часлав Николић, ванредни професор (Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу) и др Никола Бубања, ванредни професор (Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу).

sapat vremena 1 1

 

 

У среду 28. марта 2018. године, у 14 часова, у Библиотеци ФИЛУМ-а одржан је први, свечано-радни састанак учесника на пројекту Брендови у књижевности, језику и уметности.

У питању је први циклус националних научних пројеката са међународним учешћем Центра за проучавање језика и књижевности Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, који има за циљ афирмацију научног подмлатка и савремених научних приступа и проблема, кроз проучавање актуелних проблема у области језика, литературе, културе и уметности.

Први пројекат у оквиру циклуса, Брендови у књижевности, језику и култури, усмерен је ка технолошким, привредним и културним знаковима који семиолошки и семиотички ресемантизују, продубљују и осмишљавају литерарне/културне поетике. Од брендова аутомобила, авиона, рачунара, инструмената, мобилних телефона, грађевина, преко гардеробних брендова, до брендова јела и пића, цигарета, државних знамења, новца, истраживање указује на семиолошки и интеркултурни идентитет лингвистичкокултуролошких, књижевнокултуролошких и уметничких знакова.

У утoрaк, 27. мaртa, у Библиoтeци ФИЛУM-a сa пoчeткoм у 12.30 др Дaвидe Скaлмaни, дирeктoр Итaлиjaнскoг институтa зa културу у Бeoгрaду, oдржaо је прeдaвaњe нa тeму Diplomazia culturale: conoscenza, comprensione e relazioni internazionali (Културална дипломатија: знање, разумевање и међународни односи). Прeдaвaњe, којем су присуствовали наставници, сарадници и студенти, одржано је нa итaлиjaнскoм jeзику, након чега је декан Филолошко-уметничког факултета  проф. Радомир Томић уручио захвалницу др Скалманију.